Koje drvo je najbolje za nameštaj po meri?

Koje drvo je najbolje za nameštaj po meri i kako odabati savršen komad drveta

Koje drvo je najbolje za nameštaj po meri? Prvo pitanje na koje tražite odgovor, ako ste se odlučili za ručnu izradu nameštaja po meri.

Odgovor zavisi od vašeg budžeta i očekivanog utroška. Pored vrste drveta i kvaliteta koji se koriste u komadu nameštaja, postupak koji se koristi za izradu komada je još jedan faktor koji u velikoj meri utiče na nivo kvaliteta drvenog nameštaja koji razmatrate. Ovaj vodič daje pregled vrste drveta koje se koristi u proizvodnji nameštaja. Drvo je osnovni sirov element koji se koristi za pravljenje nameštaja. Pre nego što se upustimo u raspravu o kvalitetu drveta, pogledajmo vrste drveta koje se koriste za pravljenje nameštaja.

Material

Izbor drveta od koga se radi nameštaj je jedna od najznačajnijih stavki u proizvodnji. Nije svejedno da li će vam krevet početi da škripi posle par meseci upotrebe, ili se stolice rasušiti i razlepiti, a ploča masivnog stola ispucati… Postoji mnogo parametara koji utiču na izbor, a najvažniji su mehančka čvrstoća, izgled, podobnost za obradu i, kao i uvek, cena.

Za početak, nameštaj se nikad ne radi sa drvetom koje ima čvorove, sem u situacijama kad dizajn to baš zahteva. U najvećem broju slučajeva samo drvo nije ograničenje, sem kod izrade stolica. Drvo mora da bude suvo i bez čvorova. Takav materijal je skuplji u nabaci, ali nameštaj se radi jednom i predviđeno je da traje vrlo dugo.

Evo kratkog pregleda najčešće korišćenog materijala za izradu trpezarijskih stolova, klub stolova, polica, komoda…

Vrste drveta za nameštaj

Postoje tri primarne vrste drvenih materijala: čvrsto drvo, tvrdo i meko drvo.

Čvrsto drvo je direktan proizvod drveta.

Tvrdo drvo je gušće od mekog. Listovi tvrdog drveta potiču od listopadnog drveća koje uglavnom raste sporije. Kao što ste možda već primetili, vrste drveta koje se najviše vide u visokokvalitetnom drvenom nameštaju potiču iz porodice tvrdog drveta. Spisak tvrdog drva u nastavku sadrži mnoge uobičajene vrste tvrdog drveta koje se koriste u izradi nameštaja:

  • Hrast
  • Javor
  • Bukva
  • Orah
  • Mahagoni (tropske vrste drveća iz roda Swietenia)

Meko drvo uglavnom dolazi od zimzelenih stabala koja brže rastu. Spisak mekog drveta ispod sadrži mnoštvo uobičajenih vrsta četinara koji se koriste u izradi nameštaja:

  • Jela
  • Bor

Proizvedeno drvo koje se koristi u proizvodnji nameštaja

Šperploča: Smatrano originalnim konstruisanim drvetom, pravi se tako što uzmete 3-5 kriški tankog drveta i kombinujete ih sa lepkom.

Iverne ploče: Često nazivane vlaknastom pločom, ploče od iverice se izrađuju korišćenjem rezača drveta, za razbijanje drveta na sitna vlakna i lepljenje lepkom.

Najbolje drvo za nameštaj

Ispod su neke od najboljih vrsta drveta koje se koriste u izradi nameštaja. Možda ćete primetiti da sva ova drveća pripadaju listi tvrdog drveta:

Javor je možda idealno drvo za nameštaj. Iako postoji mnogo različitih vrsta javora, gotovo svi su veoma izdržljivi i prave se za divan nameštaj. Nosi se izuzetno dobro. Javor je prirodno netoksičan, pa se često koristi za pravljenje kuhinjskih ploča za sečenje. Na raspolaganju je nekoliko obrazaca zrna u zavisnosti od vrste javora koji vas zanima.

Jedno od tradicionalnijih drveća u izradi nameštaja, mahagoni je prelepo drvo. Po težini je lakše od nekih drugih vrsta drveta, ali ima snagu hrasta. Smatramo da je mahagoni crvenkastosmeđi. Pravi mahagoni su poreklom iz latinoameričkih predela i sve ih je teže i teže pronaći.

Hrast

Veoma izdržljivo drvo koje se obično koristi za podove i kuhinjski nameštaj. Crveni hrast je malo tamniji i porozniji. Takođe izgleda prelepo i prilično je jeftino. Hrast je odlično drvo za nameštaj.

Hrast raste svuda po Evropi i Americi. Ima ga čak i u Japanu. Najviše se cene poznatije vrste hrasta, npr. slavonski. Po svojim svojstvima, hrastovina daleko nadmašuje sve druge domaće vrste drveta. U našoj zemlji se najčešće nalazi hrast lužnjak i hrast kitnjak. Od drveta hrasta (hrastove građe) mogu se napraviti najrazličitiji predmeti: od građevinske stolarije, do skupocenog nameštaja ili rezbarije. Hrastovina se može upotrebiti čak i pod vodom: tamo dobije crnu boju i postane tvrda kao kamen. Više o drvetu Hrasta možete pročitati u našem blogu “ Hrast kao drvo budućnosti

U našoj ponudi trpezarijskih and klub stolova, možete naći razne modele napravljeni od kvalitetnog hrasta, hrasta iz vode (abonos, bogoak).

 

 

Ploča trpezarijskog stola Aranea je napravljena od Hrasta iz vode (abonos) ili fosilni Hrast.

To je prirodno drvo hrasta koje je u vodi i mulju rečnih korita odležalo od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina. Usled hemijskih procesa i pod uticajem tekuće vode i  vremena, dobija tamno smeđu, sivu i crnu boju, kao i izuzetnu čvrstoću, specifičnu težinu, pa ga s pravom nazivaju ‚‚ večno drvo‚‚.

Koje drvo je najbolje za nameštaj po meri i kako odabati savršen komad drveta

Abonos

Jako zahtevan za sušenje, a od stabla je moguće iskoristiti oko 20%, zbog čega fosilni hrast ima visoku cenu. Zbog svojih karakteristika i trajnosti drvo abonosa je vrlo cenjeno i  traženo. Takođe se  koristi i za izradu furnira, komadnog nameštaja, muzičkih instrumenata.

 

 

Još jedan primer, gde je klub sto napravljen od fosilnog hrasta.

Jedna od najzanimljivijih karakteristika drveta trešnje je ta što vremenom potamni, što mu daje vrlo bogat izgled. Boja je ono što većina ljudi voli kod trešanja, ali postoje i druge stvari koje bi joj se zaista morale svideti. Trešnja je relativno tvrda, može biti otporna na ogrebotine i udubljenja. Ima jednolično zrno i netoksično je.

Kedar je relativno mekano drvo tako da nije idealan za nameštaj u zatvorenom prostoru. Međutim, za nameštaj na otvorenom to je sasvim dobro. Kedar je prirodno otporan na vremenske prilike. Obično se vide ormari napravljeni od kedra jer njegova aromatična kvaliteta odbija bube.

Smreka

Najčešće drvo evropskih šuma je smreka. Stoga bi trebalo da bude i najpoznatija, ali, često je zamenjuju sa jelom. Smreka ima viseće šišarke i stablo prekriveno granama, dok se stablo jele do vrha vidi. Vrh smreke ima oblik piramide, dok je vrh jele zaobljen. Smrekovina je mekano drvo, bele do slamnatožute boje. Vrlo često se upotrebljava kao građevinsko drvo, kao drvo za gradnju muzičkih instrumenata, ali i za rezbarenje. Majstori cene smrekovinu, jer je pogodna za obradu. Može se lako bajcovati, a uprkos mekoći vrlo je otporna. Smrekovina je, zbog velike dostupnosti, najjeftinije masivno drvo.

Bukva

Važno je da razlikujemo dve vrste kod ovog materijala: bukva se zapravo zove crvena bukva, a bela bukva spada u brezovo rastinje. Belu i crvenu bukvu veže samo ime – to su dve različite vrste. Bukva je čvrsta i elastična, dobro lepi, dobro se brusi, buši, savija, bajcuje i površinski obrađuje. Trajna je na suvom ili kada je stalno u vodi, dok je u promenljivim uslovima njena trajnost mala.

Bukovina se koristi za izradu predmeta za svakodnevnu upotrebu, vešalice za odela, dugmad, klozetske daske i gorivo za obične peći. Danas se od nje često proizvode i parketi. Fizička svojstva bukovine su veoma dobra, a mogućnosti primene široke. Bukovina je još uvek relativno jeftina.

Orah

Uvek se misli na drvo pitomog oraha. Ono je, prema mestu na kome raste, često veoma različito po kvalitetu i teksturi. Nemačka i francuska orahovina većinom je sivkasto – smeđa. Orahovina iz prekomorskih zemalja sadrži i ljubičastu nijansu, a ostatak su crvenosmeđe varijante. Orahovina već vekovima spada među najvažnije vrste drveta za izradu nameštaja. I to ne samo zbog izgleda, nego i zbog čvrstoće i guste strukture. Najvažnije je to da orahovina posle sušenja praktično uopšte više ne “radi”. Posenu pažnju Orahu, smo posvetili kroz blog “ Njegovo veličanstvo – Orah „. U navedenom blogu možete naći više detalja, istoriju samog drveta, kako je najbolje iskoristiti drvo Oraha i još dosta toga.

Koje drvo je najbolje za nameštaj po meri i kako odabati savršen komad drveta

 

Jasen

Jasen je drvo svetle boja. Ona varira od beličaste do svetlo braon, sa prirodnim sjajem. Struktura drveta je dosta gruba, sa prilično ravnim i pravilnim vlaknima i sa vrlo malo kvržica. Po svojim karakteristikama (tvrdoći, čvrstoći, žilavosti, obradivosti) vrlo je sličan hrastu, ali nema tako dobru trajnost i postojanost na vremenske uslove.

Dobro se obrađuje ručno i mašinski, dobro se tokari, suši i lepi. Dobro se površinski obrađuje, ali se loše bajcuje. Poznato je po vrlo velikoj elastičnosti i lako se savija. Zbog atraktivnog izgleda koristi se za izradu nameštaja, stepenica, parketa, sportskih rekvizita (kao što su vesla i štapovi za hodanje).

Arišovina

Ariš je drvo tvrde srži, veoma lepo i dobro raste u našim šumama. Arišovina nije previše skupa. Što je srž tamnija, drvo je bolje. Kada se već govori o srži, treba napomenuti da je ona zapravo mrtva, a ipak nosi stablo. Srž stabla je naročito vredna zbog svoje čvrstoće. U prirodi po mnoštvu malih šišarki možemo brzo prepoznati ariš. Na preseku, godovi su široki i do 2cm. Arišovina je praktično vodonepropustljiva i zato se prvenstveno upotrebljava kao drvo za vodogradnju. Zbog strukture i svog izgleda omiljena je u proizvodnji nameštaja.

 

Follow us on instagram, kako biste uvek bili u toku sa novim modelima nameštaja po meri, novim idejama za uređenje doma, savetima za održavanje nameštaja i još dosta toga.

 

www.woodsteel.rs