Sa razvojem i tehnološkim napretkom obavezno je svakom predmetu pored funkcionalnih svojstava unaprediti i estetiku da bi takav proizvod trijumfovao nad konkurencijom. Međutim, estetika je kroz istoriju često imala primat u odnosu na samu svrhu korišćenja predmeta. U mnogim sferama nije se mnogo promenilo ni danas. Drugim rečima, sve za lepotu.
Kao što su u osamnaestom veku na francuskim dvorovima žene rizikovale život šminkanjem lica belim puderom koji je sadržao olovo i čija je prekomerna upotreba dovodila i do kobnih posledica, tako se društvo i danas nije mnogo pomerilo, pa se neretko estetika stavlja ispred zdravlja ili zdravog razuma.
Ali, ako ostavimo ovakve ekstremne primere po strani, možemo da zaključimo da je potreba za lepim oduvek bila težnja i velika inspiracija. Estetika je pojam koji se pominje još od antičkog doba, ali su nemački filozofi osamnaestog veka najzaslužniji za izučavanje estetike kao naučne discipline. Mada, u praksi je estetika najviše promovisana na francuskim dvorovima. Poznato je da je Kralj Sunce bio ekscentrični estetik, od raskošnih odora do pozlaćenog nameštaja.
Razvojem estetike u umetnosti u međuvremenu dolazimo do razvoja dizajna koji je danas nerazdvojni deo svake industrijske grane, pa tako i industrije nameštaja. Kako se moda u dizajniranju nameštaja menjala kroz vekove, tako je i nameštaj menjao svoje životne oblike. Od raskošnog srednjevekovnog do minimalističkog savremenog.
Nameštaj kroz vreme
Nameštaj je kroz istoriju ipak primarno imao ulogu onog koji pomaže da se bolje funkcioniše. Za razliku od podneblja, načina života i potreba ljudi koji su ga koristili, nameštaj se kroz stari i srednji vek menjao. Od laganog i lako prenosivog, niskog, do rezbarenog, kombinovanog sa staklom, ukrašavanog zlatnim premazima ili ornamentima, pa čak i tapaciranog.
Takođe, pored upotrebne vrednosti nameštaj je imao i estetsku. Pogotovo u doba baroka i rokokoa, gde bi današnja krilatica “less is more” zvučala apsurdno. Kako bilo, po današnjim trendovima reklo bi se da se vraćamo korenima, ili ih modifikujemo. Jer skoro da smo svu toplu vodu već izmislili.
Ipak, od davnina je bilo jasno da nameštaj pre svega mora da služi svrsi. Tako je i danas. Nagrade na sajmovima, izložbama i takmičenjima dobijaju dizajneri koji osmisle komad koji je estetski zanimljiv. U određenim aspektima inventivan, eventualno modularan, ali pre svega funkcionalan. To je ono što nameštaju daje vrednost. Jer za razliku od odevnog predmeta, nameštaj je namenjen dugoročnoj upotrebi, a da pritom ne izgubi svoja primarna svojstva, u upotrebnom i estetskom smislu.
Dizajn odeće i dizajn nameštaja mogu da se posmatraju i kao komplementarni kulturni fenomeni. Ruku pod ruku, dizajn odeće i dizajn nameštaja govore o ukupnom utisku. Odnosno stilu osobe koja tu odeću nosi ili na tom nameštaju sedi.
Pratite nas na instagramu, kako biste uvek bili u toku sa novim modelima nameštaja.
