Drvo je materijal koji je neizbežan u enterijeru. I posle nekoliko godina pokušaja dizajnera da ga zamene drugim materijalima, da ga koriste manje ili u nekim neočekivanim varijacijama, nisu uspeli u tome. Razumno i u skladu sa prirodom, to je ono čemu sada težimo. Drvo se više ne prikriva premazima i farbama, već dominira u svom izvornom obliku. Drvo daje toplinu u prostoru, a to je definitivno ono što nam je sada neophodno.
Priroda na dohvat ruke
Vreme kome pripadamo je vreme globalnog življenja i stanovanja. Zahvaljujući modernim tehnologijama sa lakoćom savladavamo ogromne razdaljine. Za putovanja koja su našim precima trajala mesecima, nama su potrebni sati. Poruke koje su njima putovale danima, nama danas trebaju sekunde. Količinu informacija kojom bivamo zatrpani u toku samo jednog dana. Jasno je da razmena informacija nikada nije bila brža. To se nesumnjivo odrazilo na sve segmente života i poslovanja. Izvesno je, dakle, da novi materijali pokoravaju svet.
Ali se možda baš ovde vredi zapitati – a šta se dogodilo sa dobrim, starim drvetom i gde je njegovo mesto danas?
Njegova svojstva su nam dobro poznata, znamo mu vrline i mane. Ipak je to jedan od najstarijih materijala. Prva ljudska izgrađena staništa su najverovatnije i bila od drveta. Teško je danas utvrditi da li je prva čvrsta podna obloga kojom su naši preci zamenili pod od nabijene zemlje bio kamen ili drvo, ali znamo da su obe opstale do naših dana. Ono što deluje logično je da je zbog svoje relativno male specifične gustine i težine u poređenju s kamenom, drvo korišćeno za podove u prvim objektima koji su imali galerije i spratove, bivajući istovremeno i deo noseće konstrukcije.
Unapređenje svojstva drveta
Kao i na drugim materijalima, radilo se i na unapređivanju svojstava drveta. Tako smo dobili termički obrađeno drvo kome su promenjena i poboljšana hemijska svojstva. Najvažnije osobine termo-tretiranog drveta su smanjena upojnost vode i truljenja. Zatim je tu i acetilacija, kojom se takođe utiče na dimenzijsku stabilnost i otpornost na truljenje. Za razliku od termičke obrade, zadržava se i čvrstina i savitljivost.
Globalizacija tržišta uticala je na to da se pored autohtonih evropskih vrsta drveta kao što su hrast, bukva, jasen, javor, grab, jova, breza, trešnja, orah, na našem tržištu sada mogu dobiti i brojne egzotične vrste drveta o čijem postojanju, bar kada je o nekima od njih reč, nismo ni slutili. To su tik, kempas, paduk, merbau, jatoba, venge, tali, sukupira, afromorsija, ipe/lapačo, dusi, sapeli, pinkado, palisander, iroko, bambus, američki orah i trešnja, itd. Paleta je postala raskošna: od belih do crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne čokolade i svih nijansi crvene.
U sledećem blogu ćemo detaljnije pisati o kombinaciji drveta. Kako ga najbolje iskoristiti, gde se najbolje uklapa, sa kojim bojama, kako ga iskombinovati u kuhinji, trpezariji, hodniku, kupatilu…
Prati nas na instagramu kako bi uvek bio u toku sa novim idejama za uređenje doma.
